29.10.2014.

Trenutno prolazim kroz fazu mržnje prema sebi. Nisam siguran kako da opišem osećaj. Kroz glavu mi se smenjuju situacije u kojima sam reagovao kako sam osećao,a možda nisam želeo. Nizovi dijaloga koje bih završio ranije ili drugačije sa ljudima koji su ne povredili.
I nizovi situacija u kojima sam bio sretan. To mi toliko fali.

Dnevnik,dan prvi

Pre dosta vremena sam poceo da pisem. Kao i vecina, podstrek je bio osnovna skola, domaci zadaci i pismeni. Kod mene je otislo u nekom drugacijem pravcu. Iz sebi nepoznatog razloga, poceo sam da se praznim kroz to. Verujem da ce vecina onih koji budu procitali ove redove reci da je tesko u potpunosti predati se jednos osobi. Pretpostavljam da je to zbog tezine saznanja da neko zna nesto o vama sto je toliko intimno da je tesko ponoviti nakon inicijalnog zbacivanja tereta sa srca. Ovo je po mom misljenju najintimnija ispovest koju cu objaviti. Kada sam imao nekih 7-8 godina,u bio sam zlostavljan od strane decaka koji mi je danas prijatelj i o tome ne razgovaramo celu deceniju. Ni on ni ja nismo znali sta je u pitanju tada. Za nas je bila to samo igra. Za njega perpetuiranja porodicnih odnosa. Sa njegovim ocem ne razgovaram. Svojoj majci sam rekao. Nisam siguran da mi je poverovala, jer posle tog razgovora nismo pricali o tome. Bilo je jos jedno slicno iskustvo, ali je prerano da se o tome progovori. Pre dva meseca sam pristao da odem u zavod za mentalno zdravlje. Dijagnostifikovan mi je krajnje opsti granicni poremecaj licnosti. Oni koji se razumeju u materiju, shvatice da je to odgovor na pitanje koje nema odgovor. Imao sam suicidalnu epizodu, razbio sam flasu i planirao da presecem vene, pateticno koliko god zvucalo, u tom trenu je delovalo kao najbolja opcija izlaza iz zivota u koji sam se tada silno razocarao. Nije prvi put da sam pomisljao na tako nesto. Ustanovljena mi je i depresija, nisam siguran da li je u pitanju hronicna. Znam da imam manicne i agresivne epizode. Prvi put sam pristao na farmakoterapiju, za one koji ne znaju sta je to - lekovi. Doze su mi antidepresiv Lata od 10mg, poprilocno jak lifter, bar za mene koji nikada nisam koristio lekove do sada, i mocan antiepileptik/stabilizator Eftil od 500mg. Antidepresiv sluzi za to da me pokrene kada se probudim, neka vrsta liftera, a propratni efekti su vestacko ushicenje i blaga vrtoglavica. Eftil je komplikovaniji zbog toga sto prekida ubrzano paljenje sinapsi, usporava mozak, onemogucava brzopletost kod osoba koje poput mene jesu sklone impulsivnosti. Moj problem je bila ili jeste agresija. Otac mi je rekao da moram da budem oprezan kome cu reci da sam na lekovima. Plasi ga stigma koja me moze sustici. Razumem ga. Zeli mi najbolje. 6 meseci sam se samoizolovao. Napustio sam fakultet, zauzeo jos agresivniji stav prema svojoj familiji, odlucio da se ne odazivam prijateljima na pozive za druzenje. Opstao sam u potpuno destruktivnoj vezi koja me je kostala mnogo samopostovanja i zivaca, emocionalnog povredjivanja, te srozavanja u sopstvenim ocima i na kraju prijatelja. Kako jesam revansista, slicno sam zahtevao od druge strane. Ne mogu reci da na mojoj strani ne stoji velika krivica za to stanje. No, kako sam pristao da pocnem da se dizem sa dna na koje sam pao, moram gledati prvenstveno sebe. Danas sam u situaciji da sam smanjio alkohol na tri do cetiri puta konzumiranje alkohola nedeljno, najcesce tri do cetiri piva, nekada predjem tu granicu, ali posto oko ponoci moram da popijem stabilizator, strasno tesko se budim. No, posle skoro decenije mogu da zaspim pre 4. Sto je ogroman pomak. Odlucio sam da pocnem da se bavim fizickom aktivnoscu cim se finansijski stabilizujem. Osim hrane, u najvecem broju slucajeva sam nezavisan od roditelja.

Plan mi je da u roku od sest meseci pocnem da zivim sam, pre svega da bih naucio da zivim sam. I da po prvi put probam da izgradim odnos sa nekim na zdravim osnovama.

Hvala Vam na citanju. Nadam se da cete me razumeti zasto sam ovo napisao.

Dan prvi

Prestao sam sa lekovima. Prosao sam kroz nekoliko kriza, mislim da zbog Late najvise. U medjuvremenu mi je prepisan i Rivotril za jake napade anksioznosti. Efekat je instantan i snazan. Veoma je jaka stvar. Kao da si izmesten iz sopstvenog uma. Ne osecam vise krize, ali su se nesanice vratile. Deo granicnog poremecaja je i bipolarnost, tako da sve bolje osecam promene izmedju faza. Pre dva dana sam imao jaku minus fazu. Juce sam proziveo manicnu. I bilo je sjajno, ceo dan sam se smejao i jednostavno bio sretan. Ovih dana mi dosta stvari ide od ruke, shvatam da se pronalazim u prenosenju znanja drugima. Evolutivna je to stvar, nisam ni po cemu poseban u tom smislu. Ljudi su bioloski predodredjeni da dele vestine i informacije sa drugima. Mozak nam je tako umrezen da nas nagradjuje svaki put kada ispoljimo socijabilnost. To je nesto sto nas je najverovatnije i odvojilo od ostalih primata, sposobnost da ne samo usvajamo, vec i poboljsavamo tehnike koje naucimo. Ta kolektivna svest o zajednickom kontinuitetu dostignuca svih oko i pre nas. Saznanje da smo deo neceg prostranijeg od nas samih. Ubuntu. No, cirkulacija u rukama mi je oslabila, da li je to u vezi sa lekovima ili ne, ne mogu reci. Takodje, vidim da mi se vraca tremor u rukama. Misli su mi se ubrzale, koncentracija mi se digla. Ostala mi je navika da se ranije dizem, sto mi je ogromno olaksanje. Alkohol je i dalje pod kontrolom. Doneo sam odluku da zivim sretnije. I dalje zelim da se osamostalim. Tacnije, da se odvojim od stana roditelja. Dobio sam ponudu za posao, cekam da vidim da li ce prica uspeti. Za dve nedelje cu znati mnogo vise. Nadam se da cu uspeti. Posao je takav da mislim da bih bio jako sretan radeci ga. Osecam se kao kada sam poslao cv google-u. Takodje, odlucio sam da roditeljima ne spomenem posao. Lose iskustvo sa google-om. Ovih dana sam upoznao nekoliko divnih ljudi, od kojih bih izdvojio Emira, Marka, Alija, Mohameda i Kristinu. Polako odstranjujem ljude koji me ne cine srecnom osobom. Polako se vracam u zivote ljudi koji su mi rekli da ce imati strpljenja. I hvala vam. Ove godine necu slaviti rodjendan.

Tačno prosečno

Granični poremećaj ličnosti je jedno od stanja koje se otkriva relativno lako. Postoje šeme koje pratimo, smene raspoloženja koje nisu predvidljive, oblici postupanja koja nisu uvek najjasnija okolini. Razvoj gpl nije uvek isti, ali koren najčešće jeste nekakva tauma iz detinjstva. Među najistaknutijim su fizičko, seksualno ili fizičko maltretiranje od strane osobe iz neposredne okoline.
Prvi simptomi se često javljaju u pubertetu, sa time da do punog razvitka dolazi oko dvadesete godine, nekad I ranije. Kod mene se verovatno razvio oko dvadesete. Tačno prosečno.